Komentar standarda

 

Mesto u naučnoj klasifikaciji

 

Megnin 1897, deli sve rase pasa na četiri grupe: lupoidi, brakoidi, molosoidi i graioidi. Za molosoide smatra pse sa sledećim karakteristikama: velika voluminozna glava, obla ili kockasta, uši male i opuštene, kratka njuška, usne duge i debele, masivnog tela, normalno velikog rasta.

Dèchambre (1924) usvaja klasifikaciju gde, u odnosu na uzdužnju gornju liniju lobanje i njuške, svodi sve pseće profile na tri - pravolinijski, konkavni i konveksni. Ovaj deo će kasnije biti objašnjen.

 

Mesto u radnoj klasifikaciji

 

Poznato je da je u prošlosti rasa imala široku primenu što potvrđuje njenu svestranost.

 

Poreklo

 

Istorija i ikonografija svedoče o tome da se je rasa bila rasprostranjena po celoj Italiji, sa različitim regionalnim karakteristikama.

Opšte karakteristike koje opisuju rasu

Psi se dele u tri osnovna morfološka tipa, do kojih se dolazi poređenjem uzdužnih sa poprečnim promerima.

• Mezomorfni (mesomorph) tip ima balansirane proporcije visine u dužine (npr. poenter)

• Dolikomorfni (dolicomorph) tip kod kojeg visina preovlađuje nad dužinom (npr. hrtovi)

• Brahimorfni (brachimorph) tip kod kojeg dužina preovlađuje (npr. buldog)

Ovakva klasifikacija se može izraziti kroz "indeks" koji predstavlja odnos u procentima jedne mere u odnosu na drugu, koja se uzima kao mera odnosa. Osnovni indeksi su Korporalni, Torakalni i Cefalni.

• Korporalni indeks izražava intenzitet mase u odnosu na dužinu tela i računa se:

  • Korporalni indeks = Dužina trupa x 100 / Promer grudnog koša

  • Postoje tri morfološka tipa sa sledećim korporalnim indeksima

    • Brahimorfni (brachimorph) - od 50 do 70

    • Mezomorfni (mesomorph) - od 70 do 85

    • Dolikomorfni (dolicomorph) - od 85 do 100

    • Cane Corso ima korporalni indeks oko 80 (mezomorfni)

• Torakalni indeks izražava razvijenost grudnog koša u odnosu na morfološki tip i računa se:

  • Torakalni index = Širina grudnog koša x 100 / Visina grudnog koša

  • Tri morfološka tipa imaju sledeće vrednosti indeksa

    • Brahimorfni (brachimorph) - od 90 do 100

    • Mezomorfni (mesomorph) - od 60 do 90

    • Dolikomorfni (dolicomorph) - od 50 do 60

    • Cane Corso ima torakalni indeks oko 70 (mezomorfni)

 

Tip građe

 

Habitus je skup karakteristika koje razdavajaju životinjske vrste. Čuveni francuski zoolog Sigaud razdvaja četiri osnovna tipa, na osnovu preovlađujuće veličine određenog anatomskog dela u odnosu na celinu:

• Cerebralni tip (preovlađuje glava, npr. buldog)

• Digestivni (preovlađuje abdomen, npr. napuljski mastif)

• Respiratorni (preovlađuje grudni koš, npr. hrtovi)

• Muskularni (preovlađuje mišićna masa, npr. bokser)

Konstitucija sa druge strane određuje fizički tip tela. Ako se klasifikuje po efikasnosti mišića u korišćenju kiseonika, koji se prenosi kardio-vaskularnim sistemom i pretvara u mehaničku energiju pokreta (kontrakcija i ekstenzija mišića), onda može biti nedovoljna (efikasnost korišćenja kiseonika), normalna i velika.

 

Glava

 

Glava psa se može podeliti na tri osnovna morfološka tipa, prema odnosu dužine i širine. Za ovo koristimo Cefalni indeks (Cephalic index), izražen sledećom formulom:

Cefalni indeks = Širina glave x 100 / Dužina glave

Tri morfološka tipa imaju sledeće vrednosti indeksa:

• Brahicefalni (brachicephalic) - indeks prelazi 54

• Mezocefalni (mesocephalic) - indeks između 50 i 54

• Dolikocefalni (dolicocephalic) - indeks je ispod 50

Kod Cane Corso cefalni indeks varira od 64 do 66, tako da je po definiciji brahicefalan.

Videli smo da se rase mogu podeliti na tri tipa prema odnosu gornje dužinske ose lobanje i njuške (kranio-facijalne ose). Normalno se ove linije prate empirijski, od strane iskusnog i treniranog oka, dok je za precizno merenje neophodno izvršiti uz upotrebu kompasa.

Gornja uzdužna osa lobanje se proteže od kraniometrijske tačke inion - najisturenije tačke potiljačne kosti do tačke nasion koja se nalazi na spoju nosnih i čeonih kostiju.

Gornja uzdužna osa njuške prati profil nosa od nozdrva do stopa. Ovako kako smo odredili kranio-facijalne ose, jasno je da one mogu biti:

• Paralelne - dve ose se nikad ne preseku, kao što je slučaj kod nemačkog ovčara, doge, mastifa, napuljskog mastifa;

• Konvergentne - frontalne (prednje) prijekcije dveju osa se seku, zadnja projekcija prolazi potiljačnu krestu, kao što je slučaj kod Cane Corso, Boksera, Bordoške Doge, Poentera, Bernardinca;

• Divergentne - frontalne (prednje) projekcije se ne seku, zadnje projekcije prolaze ispred potiljačne kreste kao što je slučaj kod barzoja, bulterijera, krvoslednika.

Kod Cane Corso konvergencija gradi neophodni etnički karakter. Postoji dva tipa konvergencije:

• Monokonvergencija - samo gornja linija lobanje konvergira ka gornjoj liniji njuške;

• Bikonvergencija - kada se sreću linije lobanje i njuške.

Cane Corso, kao i Poenter, Bernardinac ili Bul Mastif su monokonvergentni. Prava bikonvergencija se smatra nadtipom (hypertype - ekstreman tip, prenaglašene tipske osobine, nalik karikaturi), paralelizam osa se smatra podtipom (hypotype - pod tip, nedovoljno razvijene ili nedostaju sve ili neke tipske osobine), a divergencija je nedopustiva.

 

Nos

 

Generalno, mali nos je povezan sa glavom konusnog oblika i nije prihvatljiv. Mogu se naći jedinke sa odličnim kvadratičnim njuškama i malim nosem. U ovom slučaju, glava gubi na tipičnosti, posebno kod mužjaka i to je potrebno kažnjavati.

Nos nikad ne treba da je nisko i ispupčen (čest slučaj kod jedinki kod kojih su kranio-facijalne ose paralelne ili divergentne) niti bi treba biti iznad profila njuške (pug nose - česta pojava kod nadtipova)

 

Nosnik

 

Uzimajući u obzir paralelizam bočnih strana njuške, nosnik mora zadržati istu širinu od osnove do vrha. Rimski nos ( sa grbom na sredini) se često dovodi u vezu sa paralelizmom ili divergencijom osa glave i njuške. Povremeno se pojavljuje manje ili više naglašena grba-ispupčenje na sredini njuške, koja nije zadovoljavajuća. Blago konkavni profil nosnika (udubljen nosnik) ide uglavnom uz kratku njušku i izdignuti nos (pug nose) i pokazuje tendenciju ka hipertipu-nadtipu. Ovo treba kažnjavati jer narušava plemenitost izraza jedinke.

 

Usne i njuška

 

Kod nekih jedinki, prednja strana njuške nije velika i ravna, nego ima tendenciju formiranja "krivine" sa bočnim stranama njuške, kao rezultat nedovoljno velikih-razvijenih viličnih kostiju. U ovom slučaju, ako su gornje usne dobro razvijene, ne mogu doći na, za njih, predviđeno mesto, nego padaju i formiraju okrenuto "V" umesto tipičnog okrenutog "U". Ova pojava je tipična za jedinke sa konvergentnim bočnim stranama njuške i potrebno je strogo kažnjavati je.

Usne koje nisu dovoljno razvijene, napete su i povučene unazad, potrebno je sankcionisati (obično dolaze uz glavu konusnog oblika). Previše razvijene usne idu uz opštu opuštenost kože koja narušava tipičan izraz rase - sankcionisati.

Neophodan element tipa kod Cane Corso je jednakost širine i dužine njuške, kao i to da je njuška merena u svom korenu bar za trećinu viša (dublja) nego što je dugačka.

Previše oštrih, izrezbarenih crta u suborbitalnoj regiji daje čitavoj glavi tanak i ostareli izraz, ali bi potpuno odsustvo umanjilo tipičnost.

 

Vilice

 

Kod Cane Corso donji sekutići prelaze pet milimetara (5mm) preko gornjih, proizvodeći lagani prognatizam - predgriz. Mera od pet milimetara je prosek.

Kleštast ugriz (vrhovi gornjih sekutića naležu na vrhove donjih) i predgriz od deset milimetara (10mm) se samo tolerišu.

Ravni mandibularni profil (ravne, nezalučene kosti donje vilice) nije dozvoljen jer umanjuje snagu skeleta i njuške. Obično je praćen uvučenom bradom, koju ne dodiruje gornja usna na za to propisanom mestu. Ovo proizvodi smanjenu moć ugriza i probojnost njuške, što ne može biti dopušteno.

Enognatizam (podgriz) se javlja zbog nedovoljno razvijene donje vilice i toliko je ozbiljan da ugrožava šanse psa za preživljavanje; psi sa ovim stanjem ne smeju se razmnožavati i moraju biti diskvalifikovani.

Sveukupno gledano, kod radne rase kao što je Cane Corso, dobro zakrivljena donja vilica sa izraženom bradom je od esencijalnog značaja za čvrst i siguran hvat-ugriz. Sa druge strane, preterani prognatizam postaje kontraproduktivan za pomenuti ugiz ili hvat.

Primetni razmak između očnjaka i izražen razvoj vilice u širinu dovodi do toga da gornje usne pomalo vise, tako da lice gledano s fronta ima oblik jednakokrakog trougla.

Odsustvo premolara P1 sa jedne ili obe strane nije ozbiljna greška, zbog toga što je Cane Corso brahicefalan. Odsustvo drugih premolara se mora najstrožije sankcionisati, zato što je skoro uvek proizvod abnormalnog skraćivanja njuške. Vrlo je važno da zubi budu jaki i u proporciji sa veličinom glave.

 

Nazalno-frontalna depresija (stop)

 

Kada je stop dobro naznačen, lako je primetan gledajući glavu iz profila. Precizna i tačna slika stopa može se steći samo merenjem kranio-facijalnog ugla. Kod Cane Corso ovaj ugao treba da bude oko 130 stepeni.

Postoje jedinke koje, bez obzira na korektni seno-nazalni ugao (105-110°), zbog neadekvatnog razvoja u sva tri smera frontalnih kostiju imaju ili previše ili premalo naglašen stop. Protiv ovih devijacija, koje donose anomalije kod kranio-facijalnih uglova (lobanjsko-ličnih uglova), se mora odlučno boriti.

 

Lobanja

 

Lobanja je, kao i njuška, široka koliko i dugačka. Ova karakteristika je osnovni element tipa kod Cane Corso.

Preterano ravna lobanja je uzrokovana iz dva razloga:

• Preterana isturenost ivice potiljačne kosti i sagitalnog grebena-kreste (ovo bi bilo normalno pronaći kod pasa sa parelnim ili divergentnim linijama lobanje i njuške), ili

• Preterana razvijenost temporalnog mišića koji ometa razvoj kostiju lobanje (lobanja je podjednako zaobljena na stranama, ali ravna na vrhu i sa ravnim frontalnim kostima i arkadama).

Imamo loptastu glavu, znak hipertipa, kada je kod jedinke kombinovan normalan razvoj kostiju lobanje i jagodičnih lukova zajedno sa hipertrofičnim (prevelikim, preterano razvijenim) temporalnim mišićem (jagodični luk razdvaja maseter tj. vilični mišić sa donje strane od temporalnog mišića, temporalisa, sa gornje strane, temporalis se pruža od jagodičnog luka prema vrhu lobanje ) : glava će biti puna na temenu, zaobljena na arkadama, malo ulegnuće iznad očiju nestaje i glava postaje teška sa netipičnim izrazom.

Udubljenja, depresije iznad očiju postaju preduboke kada su temporalni i ostali mišići glave hipotrofični tj. premali, slabo razvijeni i glava u ovom slučaju izgleda koščato, mršavo i ostarelo.

 

Obrazi

 

Hipotrofični tj. slabo razvijeni vilični mišići (masseters) daju previše laku glavu, dok joj previše razvijeni, hipertrofični (kao kod buldoga), kvare plemenitost.

 

Oči

 

Duboko postavljene, male ili ispupčene očne jabučice treba oštro sankcionisati, jer menjaju fizionomiju rase.

Frontalna pozicija oka (prisutna ukoliko je linija oka upravna tj. pod pravim uglom u odnosu na ravan simetrije glave; linija oka je linija koja spaja dva ugla oka, prim.prev.) treba da bude sankcionisana kao znak hipertipa i težine, i skoro uvek je povezana sa oblim i egzoftalmičnim prostorom između kapaka (exophthalmus - stanje ispupčenog, izbačenog, štrčećeg oka izvan orbitalne kosti, predstavlja normalno stanje za brahicefalne rase pasa zbog plitke orbitalne kosti tj. plitkog "ležišta" oka - npr. mops).

Još gora greška, i kod ženki, je oko u polu-bočnom položaju, poznato kao "bademasto oko". Kod dobrih mužjaka oči su dosta udaljene. Blisko postavljene oči menjaju izraz i obično idu zajedno sa loše razvijenim frontalnim šupljinama i ravnom glavom.

Kapci moraju da prate oko i ne smeju biti izvrnuti u odnosu na oko, što je tipično za limfatične primerke, niti uvrniti ka oku. Bez obzira na boju dlake, uključujući svetlo crvenu i svetlo sivu, kapci uključujući i treći kapak moraju imati crne ivice.

Generalno, iris ili dužica, bi trebalo da bude istog tona kao i najtamniji deo dlake, bez maske. Tako da bi trebalo da bude tamne boje lešnika kod crnih primeraka i svetlije prateći crvenu ili sivu dlaku. Ovi tonovi ne bi smeli prelaziti svetlu boju lešnika, jer je boja dužice uvek u relaciji sa bojom nosa i bojom ivice očnih kapaka, koja bi kod Cane Corso trebalo da bude crna.

Staklaste oči (kod kojih je jedna ili obe dužice bezbojna tj. obojena rasponom od škriljac sive do plave boje) su indikacija zaostanka u razvoju i smatraju se genetskom greškom, što bi trebalo diskvalifikovati.

 

Uši

 

Navika amputiranja-kupiranja ušiju vodi odgajivače u nebrigu o dobroj usađenosti i proporcijama ovog dela pseće anatomije. Kako se amputacija može zabraniti, neophodno je posvetiti pažnju ušima, koje značajno doprinose tipičnosti i izrazu glave. Kada uši nisu sečene, ako je njihova osnova prevelika, ušne školjke će formirati "leptira", dok će na preuskoj osnovi uši visiti mlitavo, uskraćujući gornji deo glave željenog uglovanog i naglašenog oblika. U oba slučaja se gubi na tipičnosti i plemenitosti.

 

Vrat

 

Naglašeno odvanja vrata od potiljka je važno iz razloga što pokazuje razvijenost i tonus vratnih mišića (od kojih je bolji deo umetnut u potiljačnu kost). Dodatno, blago konveksan (ispupčen) profil gornje linije vrata je pokazatelj dobre razvijenosti mišića. Prisustvo podvaljka, fanona, i preterana opuštenost kože je znak limfatičnosti.

Dužina vrata je od fundamentalne važnosti zbog njegove funkcije u kretanju psa. U stvari, glaveno-vratni izjednačitelj - balanser(cephalo-cervical equalizer) tj glava i vrat zajedno, pomeranjem centra mase unapred, služe da regulišu balans tj. ravnotežu tela (nestabilnost koja je mera brzine) i samim tim i kretanje. Generalno, dug vrat je karakteristika galopera, dok kasačima ne treba tako dugačak. Cane Corso ima relativno dug vrat, kraći od čistog galopera, i njegovo karakteristično kretanje je, u stvari, produženi ili razmahnuti kas.

Vrat koji nije dobro spojen sa grebenom, ramenima i grudima treba strogo kažnjavati, jer skoro uvek ide uz nizak greben i ravna ramena (vrat je kao cev postavljen u telo).

 

Trup

 

Cane corso je pravougaonog oblika, dužina trupa je 11% veća od visine u grebenu.

 

Grudi

 

Grudi se mere tako što se uzima mera između naspramnih tačaka ramena. Kada je, zbog nedovoljnog razvoja mišića, provil ivice grudne kosti previše vidljiv (oštre grudi - sharp chest) jedinka mora biti strogo sankcionisana.

Grudni koš

 

Visina

 

Ukratko, možemo odlučiti da li je grudni koš adekvatno razvijen po visini, tako što ćemo proveriti poravnanje grudne kosti (u tačci koja je najbliža podlozi) i vrha lakatne kosti. Međutim, dobar grudni koš može izgledati previsok zbog niskog grebena koji, zbog umanjivanja razmaka između lakta i grebena spušta grudnu kost ispod nivoa lakta (ovo je greška koju treba sankcionisati). Ponekad kod kuja, naročito ako su suštene ili su starije i deblje, savršeni grudni koš može izgledati nisko. Ako stvarno nije dovoljno visok, ugrožava funkcionisanje životinje što je smrtna greška.

 

Širina

 

Empirijskim ispitivanjem, okom, širina grudnog koša treba da odgovara širini grudi. Nema mesta ravnom,uskom grudnom košu kao ni bačvastom, koji uništavaju plemenitost psa i narušavaju njegovo kretanje, što je potrebno sankcionisati. Uzak grudni koš, koji nastaje naglim smanjivanjem poprečnog promera u donjem delu rebara, izaziva nastajanje praznog prostora između grudnog koša i lakta, tako da lakat osciluje. Ova greška se najčešće viđa kod mladih i dugonogih pasa, pogotovu ako su veliki.

Kada je poprečni promer preko 35% visine u grebenu, pas će biti širok napred sa preiviše razmaknutim gornjim delovima prednjih nogu; kada je poprečni presek manji od 35% pas će biti uzak napred sa previše primaknutim gornjim delovima prednjih nogu. Druga mana je teža od prve i treba je oštro sankcionisati.

 

Dubina

 

Dubina grudnog koša je od velikog značaja, jer je u vezi sa širinom međurebarnog prostora i zakrivljenošću rebara. Ako nije dovoljno dubok, skoro uvek će donositi prava rebra, sa smanjenjem disajnih kapaciteta kao posledicom, što je vrlo ozbiljna greška. Smanjen promer grudnog koša će takođe uticati na funkcionalnost psa.

Ako je krajnja tačka donjeg segmenta grudne kosti zakrivljena kao rezultat rahitisa, stomak će biti uvučen, zato jer je nekoliko abdominalnih - stomačnih mišića vezano za tu tačku. I tu grešku treba sankcionisati.

 

Greben

 

Anatomska osnova grebena se nalazi na prvih pet leđnih pršljenova i na vrhu ramena, i oni zajedno formiraju najvišu tačku na liniji trupa. Kako visina kičmenih apofiza raste do petog leđnog pršljena o onda opada lagano, to mesto će služiti za određivanje visine psa.

Dug i istaknut greben je veliki kvalitet kod radnog psa. On pokazuje dužinu i, posledično, nagib kičmenih apofiza leđnih pršljenova, koji predstavljaju oslonac leđnim mišićima, vratnim ligamentima i trapezoidnim i romboidnim mišićima ramena. Posledično, što su više kičmene apofize, veća je kontrakcija mišića podizača ramena (samim tim i amplituda pokreta prednjih udova) i efikasnije je delovanje glaveno-vratnog ujednačivača (glava zajedno sa vratom, cephalo-cervical equalizer) i jača i čvršća su leđa i slabine-krsta (faktori koji indirektno pomažu propulzivnu-pokretačku snagu zadnjeg dela). Dodatno, visok greben je uglavnom povezan sa dobro zakošenim ramenima, stanjem koje omogućava, zajedno sa svime pomenutim, maksimum pri svakoj vrsti kretanja!

Kratak i nizak greben je uglavnom čini da leđa izgledaju duža i, zajedno sa zatvorenim uglom lopatice i nadlakatne kosti (scapular - humeral angle) ili preterano nagnutom-nakrivljenom prednjom nogom, pomera centar gravitacije prema napred. Pas će izgledati kao "bačen unapred" i kretaće se čudno i sa malo energičnosti zbog nedostatka amplitude pri oscilaciji prednjih udova i sa manje pokretačke snage iz zadnjeg dela.

Visok i kratak greben sprečava harmonično spajanje vrata i leđa, jer stvaraju nagli prekid gornje linije. Kada su vrhovi lopatica previsoko i preblizu, javlja se tzv. "oštri greben", što je vrlo retka greška. Ako je greben preširok obično je i kratak što je "smrtna" greška (grave fault).

 

Leđa

 

Funkcija leđa je da drže ostatak tela i da prenose pokretačku snagu od zadnjeg dela prema prednjem.

Leđa ravnog profila i sa blagim propinjanjem prema napred omogućavaju najbolje prenošenje impulsa kretanja od zadnjih nogu na prednje. U stvari, kako ovaj oblik pomera centar gravitacije prema nazad, olakšava se prednji kraj i dozvoljava se efikasnije kretanje trupa prema napred.

Cifoza (Cyphosis) ili konveksna, ispupčena leđa su znak da kičmeni stub prati konveksni profil leđno-lumbalnog dela i često su uzrokovana rahitisom sa posledičnom kalcifikacijom tj. očvršćavanjem međupršljenske hrskavice. Psi sa ovim stanjem - patologijom, su kraći i manje fleksibilni, i imaju smanjenu mogućnost pokreta kao i smanjenu mogućnost razvijanja brzog kretanja, jer je "pogon" iz zadnjeg kraja ometen cifotičnim profilom koji oslabljuje potisak.

Lordoza (Lordosis) ili konkavna - udubljena ledja, znače da kičmeni stub ima konkavni profil u delu leđa, ili češće, od grebena do sapi, i često je povezan sa opuštanjem donjih pršljenskih ligamenata, kratkim grebenom i dugim leđima i slabinama.

Takvu anomaliju treba strogo sankcionisati kod Cane Corso. Psi sa ovakvim stanjem su manje čvrsti i manje pokretni i pate ne samo iz istog razloga kao i cifotični primerci - zbog prepreke u prenošenju potiska zadnjeg dela, nego moraju da koriste dodatnu energiju da bi prevazišli neprirodno spuštanje kičmenog stuba.

 

Slabine

 

Kratke, široke i čvrste slabine su važan funkcionalni kvalitet kod psa koje mogu nadoknaditi mnoge druge anatomske greške.

Slabine moraju biti kratke jer je opštepoznato da je kraći most jači od dužeg. Dugačke slabine uzrokuju plutajući-šetajući zadnji deo, posledično nanoseći štetu prenosu pokretačkog impulsa.

Slabine moraju biti široke jer, ako su poprečne pršljenske apofize (izrasline) dobro razvijene u dužinu, mišićna masa oko njih će biti jednako dobro razvijena. Uske ili slabe slabine će pružati vrlo slabu potporu. Neprihvatljiva greška su "oštre" slabine koje "izbijaju sa strane", i treba kažnjavati sve slabine koje su kratke, spuštene i nedovoljno dobro povezane sa leđima i sapima (ovde je diskurs isti kao i kod leđa, samo što sila pokreta zadnjeg dela teži da "prelomi" ovaj deo i jedinka mora da koristi veliki deo energije da se suprotstavi spuštanju leđne (lomboid) ose).

Profil slabina treba da je blago konveksan, zakrivljen, jer je ovaj oblik više prilagođen pokretima istezanja i grčenja koje pas pravi tokom kasa ili galopa. Ravne slabine su loše prilagođene izmeni profila, čineći pokret rigidnim-tvrdim. Dobra je ideja utvrditi čvrstinu slabina rukom.

 

Stomak i bokovi

 

Profil stomaka je striktno povezan sa profilom leđa. Stomak koji je previše uvučen generalno ide uz konveksna (povijena, ispupčena) leđa, a ravan ili padajući sa konkavnim (udubljenim) leđima. Isti stavovi izneseni za cifozu i lordozu leđa, važe i ovde. Međutim, otečen ili opušten stomak može biti zbog debljine, loše hrane, parazita ili limfatizma.

 

Sapi

 

Sapi su od fundamentalne važnosti za životinjsku mehaniku, jer predstavljaju oslonac prenosa impulsa zadnjeg dela (skočni zglobovi) prema napred, i njihov nagib (meren prema osi kuka) je direktno povezan sa dužinom mišića zadnjih nogu a samim tim i sa njihovom uglovanošču. Butna kost (femur) formira ugao sa kukom (coxa) koji varira od 90 do 120° stepeni i s obzirom da je metatarzo (zadnje došaplje) uvek upravno (pod pravim uglom) na podlogu, očigledno je da će nagib butine (femur) i potkolenice (tibia) zavisiti od pada koji imaju sapi. Ovo će dalje biti diskutovano u delu o zadnjem delu.

Horizontalne sapi, karakteristične za galopere, pretpostavljaju duge mišiće zadnjih nogu koji posledično imaju veću mogućnost kontrakcije i prema tome veću amplitudu oscilacije udova. Nagnute sapi, tipične za kasače, pretpostavljaju kraće mišiće. Kod Cane Corso, sapi su blago nagnute, što znači da je tipičan način kretanja produženi ili razmahnuti kas.

Sapi treba da budu duge, jer se ponašaju kao oslonac prenosa; efikasnost akcije je u odnosu sa dužinom sapi. Širina sapi je u odnosu sa konstrukcijom skeleta, i shodno tome razvojem mišićne mase. Sapi Cane Corso miraju biti široke jer moraju generisati više snage nego brzine.

Ozbiljna greška su oborene-obrušene sapi (preko 35°) jer znače nedovoljno uglovan zadnji deo, uzrokovan skraćenjem i slabljenjem mišića zadnjih nogu; pas, da bi izbegao zamor, stavlja radijus jedne kosti preko druge, što je moguće više vertikalno sa neispravnom sinhronizacijom kuka i kolena. Ovo je patologija koja ide sa sapima koje su viša od grebena i sa preterano teškim prednjim delom koji uzrokuje teško i nespretno kretanje. Jednako loše ali dosta ređe su horizontalne sapi (ispod 15°) koji određuju ispravljanje kolena i uglove koji su previše otvoreni (ukoliko je ovo povezano sa kratkim sapima, pokret je ozbiljno limitiran).

 

Rep

 

Kada je Cane Corso opušten, njegov rep treba da izgleda kao kičma ribe. Širina u korenu i sužavanje prema kraju, masno tkivo koje pokriva repne pršljenove i usađenost mu daju karakteristični "V" oblik. Nisko usađen rep obično ide sa oborenim sapima. Ako je rep previše uzak u korenu biće uspravan kao sveća kad je pas u akciji, i ovo treba sankcionisati.

 

Prednje noge

 

Regularna vertikalnost profila

• Vertikalna linija iz tačke ramena treba da dodiruje tačku prstiju;

• Vertikalna linija iz sredine lakta treba da deli ud na dva jednaka dela i da dodiruje podlogu odmah iza šape

Regularna vertikalnost sa fronta

• Vertikalna linija iz tačke ramena prema podlozi treba da podeli na dva jednaka dela:nadlakticu, podlakticu, došaplje i šapu

• Dužina prednjeg uda do lakta bi trebalo da bude polovina visine u grebenu

Rame

 

Rame je osnovno za mehaniku kretanja psa, s obzirom da je mesto postavljanja mišića koji kontrolišu nadlakticu i podlakticu i kontrolišu dužinu pokreta. Zbog ovoga dugo rame sa dugim mišićima je povezano sa dugim iskorakom. Kratko rame, često ujedno i pravo, ima negativan uticaj na kretanje i građu jer skoro uvek ide sa uspravljenom, pravom celom prednjom nogom, uzrokujući naginjanje tela unapred i pomeranje centra mase. Rame ne treba samo da bude dugo i pravilno nagnuto, već mora biti i pokretno i iz ovog razloga sankcionišemo ona koja su teška, slaba, loše pokretljivosti ili previše opuštena.

 

Prednja noga

 

Dužina nadlakatne kosti (humerus) je direktno povezana sa dužinom lopatice, i njen nagib kompenzuje usmerenje lopatice. Već smo rekli da "pravo" rame ide sa previše uspravljenom, pravom prednjom nogom, sa previše težine koja opterećuje prednje šape i umanjuje mobilnost.

Rame koje je previđe nakrivljeno će uzrokovati preterano kratku prednju nogu. Ovo prebacuje centar mase unazad i preopterećuje zadnji kraj i vodi ka visokom (uspravnom) nošenju vrata. Obe ove greške treba sankcionisati. Korektan nagib ramena je 58 - 60° u odnosu na horizontalnu liniju i korektan ugao između nadlakatne kosti i lopatice od 106 - 110° su od fundamentalnog značaja.

 

Podlaktica

 

Prednji deo podlaktice karakteriše karpo-kubitalni žljeb, koji je određen položajem tetive mišića podlaktice na graškastoj (pisiform bone) kosti, koja služi kao oslonac. Što je graškasta kost razvijenija to je oslonac tj. poluga efikasnija i karpo-kubitalno užljebljenje je vidljivije. Izbačeni ili otvoreni laktovi mogu uzrokovati šape okrenute na unutra; uvučeni laktovi će izazvati da šape budu okrenute ka napolje (francuski stav). Druga greška je kod Cane Corso lešća nego prva.

Ne želimo kratke, tanke ili slabe podlaktice, koje polaze od uskih grudi, a zakrivljene su znak rahitisa.

Zglob podlaktice i došaplja

Odgovara članku kod čoveka. Normalno je da kod štenaca i mladih pasa budu hipertrofični (jako, previše razvijeni), sa primetnim ispupčenjima. Ovo ne treba pripisivati rahitisu kod mladih pasa, ali treba kažnjavati kod odraslih. Prisustvo znakova kontinuirane produkcije koštanog tkiva indikuje stalnu iritaciju, što je veoma ozbiljno.

Ponekad su članci nagnuti ispred vertikalne linije podlaktice ili zakrivljeni iza. Obe ove situacije "kvare" udove. Često se članak izvrne na unutra, tako da se došaplje i šape izvrnu ka napolje, ili se zglob izvrne ka napolje a došaplje i šape na unutra. Prva greška je više zastupljena kod Cane Corso od druge. Ukoliko je zglob tvrd, pas će se kretati na prstima, ali to je retkost kod Cane Corso.

 

Došaplje

 

Među ostalim delovima tela koji čine prednje noge, došaplje se prema svojoj ulozi može nazvati "amortizer". Zahvaljujući svojoj nagnutnosti i elastičnosti ono radi kao opruga između gornjih delova udova i šapa, svaki put kada šape dotaknu podlogu. Kod mladih primeraka česta pojava je dugo i nisko uzglobljeno došaplje koje skoro uvek nestaje kod odraslih (vremenom).

 

Šape

 

Prsti koji su razdvojeni i nisu povijeni/zakrivljeni su znak naslede limfatičnosti i ne smeju se tolerisati.

Ravne šape zamaraju životirnju tako da se ne može preći veće razdaljine.

Evo rezimea odstupanja od normi za prednje noge kod Cane Corso

• Iz profila

  • Potpuna devijacija uda

    • Pas "bačen" prema napred - vertikalna linija iz ramena pada ispred prstiju)

    • Pas "istegnut" prema napred - vertikalna linija pada na šapu - retkost kod Cane Corso

  • Delimična devijacija uda

    • Pas "dugih zglobova" - došaplja su predugačka i strma

• Sa fronta

  • Potpuna devijacija

    • Pas "zatvorenog fronta" - konvergentne linije prednjih nogu (nisu paralelne, već se pribižavaju) u pravcu tla

    • Pas "ovorenog fronta" - divergentne linije prednjih nogu (nisu paralelne, već se udaljavaju jedna od druge) u pravcu tla.

    • Zakrivljene podlaktice

  • Delimična devijacija

    • Prsti okrenuti prema napolje

    • Prstu okrenuti ka unutra

 

Zadnje noge

 

Regularna vertikalnost profila

• Vertikalna linija zadnjeg dela butina (guzova J ) mora doditivati vrh prstiju

• Zadnje došaplje je uvek pod pravim uglom sa podlogom.

Regularna vertikalnost posmatrano od pozadi

• Vertikalna linija iz tačke guzova deli celu nogu na dva jednaka dela.

 

Butina

 

Duga butina je važan kvalitet za radnog psa, jer znači jaču oscilaciju (veću amplitudu) noge i duge i moćne mišiće. Razvijenost u širinu je jednako važn. Uska, ravna, "pileća butina" pokazuje ometen razvoj ili čak atrofiju mišića butine. Još je gore ako je butina pravolinijskog ili "urušenog" zadnjeg profila jer je to uglavnom posledica loše razvijenih mišića u predelu karlice (čitaj "dupeta") koji treba da služi kao oslonac za mišiće zadnjih nogu i tako slabo razvijen iziskuje više energije za kretanje.

Uopšteno, duge butine i dobro spušteni guzovi idu sa horizontalnim ili blago nagnutim sapima, dok kratke butine i guzovi znače previše oborene, ili još gore, strme sapi.

Sveukupno gledano, vrlo je važno da je ceo kompleks: sapi - karlica - zadnjica - butina, bude moćan i dobro razvijen. Ako nije, funkcionalnost zadnjeg dela će biti umanjena, a kod mladih pasa može doći do poznate subdislokacije kuka.

 

Potkolenica

 

Potkolenica je dugačka skoro kao i butina. Već je objašnjen, u delu o butini, značaj dobre razvijenosti mišića, kostiju i dužine za efikasno kretanje. Nedovoljno naglašeno nožno udubljenje (uzdužna brazda prisutna sa spoljne strane noge, od kolena do donje polovine) je znak mišićne slabosti.

Dobar nagib potkolenice znači korektne sapi i opštu dobru uglovanost celog zadnjeg dela (ravna potkolenica = horizontalne sapi, kosa potkolenica = oborene sapi)

 

Skočni zglob

 

Skočni zglob ili tarsal je veoma važan deo, ne samo zbog svoje noseće funkcije, već i zbog toga što je skočni zglob pokretačka opruga zadnjeg dela (dužina i širina skočnog zgloba govore o razvijenosti ove opruge).

Uzimajući u obzir da je zadnje došaplje uvek vertikalno, ugao potkolenice i došaplja zavisi samo od nagiba potkolenice, koji, kako smo videli, sa druge strane zavisi od nagiba sapi. Sveukupno gledano: horizontalne sapi = potkolenica skoro uspravna = otvoren ugao skočnog zgloba; oborene sapi = previše nagnuta potkolenica = zatvoren ugao skočnog zgloba.

Ako zadnje došaplje formira oštar ugao sa podlogom, centar mase je pomeren unazad i skočni zglob je preopterećen. U suprotnom, kada zadnje došaplje sa podlogom formira tup ugao, pokretački impuls slabi. Obe ove mane su veoma ozbiljne, ali je druga mnogo češća kod Cane Corso. Loši položaji udova mogu izazvati usporenu artikulaciju pokreta potkolenice i zadnjeg došaplja, sa nesigurnim skočnim zglobom u pokretu. Kod pasa koji su previše "ravni pozadi" može stvarno da postoji tendencija inverzije ugla skočnog zgloba.

Zadnje došaplje (Metatarso)

Standard ne traži mamuze (peti prst), ali u realnosti dosta "rustičnih" primeraka ima peti prst. Primećeno je, empirijski, iskustveno i bez naučnog osnova, da je moderna selekcija rase dovela do nestajanja petog prsta u drugoj ili trećoj generaciji i da, kako odgajivači već znaju, bez ikakve veze sa linijama rustičnih pasa. Ovo je, ponavljamo, jednostavno statistički podatak i nije, koliko znamo, do sada izučavan naučnim metodama. Bilo kako bilo, peti prst se mora eliminisati zbog smetnji koje stvara u kretanju kao i zbog mogućnosti povređivanja naspramne noge što može dovesti do infekcije.

Kod Cane Corso najpoznatija odstupanja od vertikalnosti zadnjeg dela se mogu sumirati kao:

• Iz profila

  • Potpuna devijacija

    • Pas previše "podvučen" - šapa je ispred vertikalne linije zadnjeg dela butine, zadnje noge su ispod tela i sapi su previše strme

    • Pas je previše "izvučen" - šape su iza vertikalne linije zadnjeg dela butine, zadnje noge su pomerene unazad i sapi su horizontalne.

  • Parcijalna devijacija

    • Zatvoren skočni zglob (odstupanje kreće od skočnog zgloba - skočni zglob, zadnje došaplje i šapa su nagnuti)

    • Otvoren skočni zglob (suprotno od zatvorenog)

• Od pozadi

  • Potpuna devijacija

    • Pas "zatvoren pozadi" - konvergentne linije zadnjih nogu (nisu paralelne, već se približavaju) u pravcu podloge

    • Pas "otvoren pozadi" - divergentne linije zadnjih nogu (nisu paralelne, veće udaljavaju) u pravcu podloge.

    • "Kravlji stav" - skočni zglobovi su unutar vertikalnih linija zadnjih nogu i šape su okrenute prema napolje.

    • "Bačvasti stav" - skočni zglobovi su van vertikalnih linija zadnjih nogu i šape su okrenute ka unutra.

Boja dlake

 

Varijetet boja dlake kod Cane Corso zahteva nešto dužu diskusiju.

Početkom sedamdesetih, kada je počelo obnavljanje rase, odlučeno je da se ne preferira nijedna određena boja, nego da se uzmu u obzir svi tonovi koji se javljaju kroz istoriju i tradiciju. Ispostavilo se da postoje četiri boje koje je bilo moguće pronaći u to vreme: crna, tigrasto braon, pepeljasto siva i pšenično žuta (boja žita). Kako je pomenuto i ranije, boja psa je bila usko povezana sa funkcijom, geografskim predelom u kojem je živeo, kao i sujeverjem koje je ove ili one osobine povezivalo sa određenom bojom. Pravljene su grupe ("plemena") od pasa iste boje i iste namene. Crna dlaka je bila omiljena kod uzgajivača svinja i koza i mnogo je bila upotrebljavana kod goniča stoke. Crna boja mora biti intenzivna, sjajna ali ne blještava, i nikad da ne naginje ka plavoj. Bele oznake (na prstima i grudima, ne velike) su dozvoljene, ali potpuno crna se preferira. Kada se pas linja, crna može postati boje tamne čokolade.

Tamno tigrasti primerci su birani za lov na divlje svinje i dosta su korišćeni kao terači stoke. Kod Cane Corso linije (tigrin ili tigrini) mogu biti raznih gradacija crvene, naročito kod tamnije tigrastih. Ovo daje primerke koji, zbog mešavine crne i crvene dlake, mogu imati tri tonaliteta: na primer - crni, tamno crveni i svetlo crveni, i sve to pomešano sa nejasnim linijama kod kojih, bilo kako bilo, crna mora preovladati. Tigrasti braon primerci moraju uvek imati crnu masku.

Pepeljasta dlaka je bila omiljena kod goniča stoke. Olovno siva i škriljac siva su ponekad prošarana, ali je to uglavnom slučaj sa svetlijim tonovima i uvek dobro označenim crvenim linijama. Kod tigrastih sa crvenim linijama maska je retko prisutna.

Pšenična boja (crvena sa tonovima zrelog žita) je bila omiljena za lov na jazavca i ponekad divlju svinju kao i kod goniča stoke. Uvek mora biti prisutna crna ili siva (verovatno najtipičnija) maska. Maska je crna kod tamnije crvenih primerala i postaje svetlija kako boja ide prema pšeničnoj. Važno je da maska ne prelazi liniju očiju (kada prelazi implicira stranu krv kod primerka), ali najtipičnije je blago stapanje kako se maska približava toj tačci.

Bela traka na njušci je bila jako cenjena jedno vreme.

Zajedno sa pšeničnom, najtipičnija boja je svetlo crvena sa sedefastim tonovima.

Već smo rekli da su pravljena čitava "plemena" pasa iste boje (jer su se psi retko razmenjivali za potrebe parenja). Moderan odgoj je umesto toga uveo nepostojanje preferirane boje, a rezultat parenja jedinki različite boje je povećanje broja zastupljenih boja, prvenstveno sive i crvene. Verujemo da će uzgoj u budućnosti biti orijentisan prema tradicionalnim bojama: crnoj, tigrasto braon, pepeljastoj (čak i tigrastoj) i pšeničnoj .

Potrebno je takođe setiti se da je dosta belih pasa ovekovečeno u ikonografiji Cane Corso.

 

Visina u grebenu

 

Nove metode ishrane, koje su takođe i bolje balansirane, su skorijih godina dovele do porasta visine pasa u poređenju sa onima koji su bili model standarda. Smatramo da je idealna visina za mužjake od 65 do 68 centimetara u grebenu, a za ženke od 62 do 65 centimetara.